Slovenija se nalazi između Alpa, Jadranskog mora i Panonske nizije. U toj zemlji šume i prašume zauzimaju površinu od 540 hektara. Naprimer, prašuma Krokar vodi poreklo iz vremena poslednjeg ledenog doba i još uvek je mesto netaknute prirode. Prirodna bogatstva Slovenije su i svima dobro poznati termalni i mineralni izvori. Ne čudi što u takvom regionu i stanovništvo drži do principa ekološkog sadejstva sa prirodom i zdravog načina života.
Odmarati u pokretu
Jedno od najpopularnijih sredstava prevoza u Sloveniji je bicikl: njime je moguće putovati čak i u susedne zemlje. Za to je izgrađena Podravska biciklistička staza duga 710 kilometara, koja se proteže kroz još tri države: Mađarsku, Hrvatsku i Austriju. U slovenačkom kantonu Karintija trenutno je u izgradnji 10 novih biciklističkih staza (za ovo je izdvojeno 15 miliona evra!). Za ljude koji drže do zdravog načina života to je najdraži biciklistički pravac jer sadrži ne samo odmor i fizički napor, već i putovanje po lepim i čistim prostranstvima balkanskog kraja.
Slovenci se trude da vode aktivan život i da ne sede kod kuće. Vikendom često idu u planinu. Može se reći da je to nacionalni odmor, na koji su navikli svi stanovnici od detinjstva. Pošto se u planinama sneg dugo zadržava, među Slovencima je mnogo ljubitelja skijanja i snouborda. Još jedan popularan sport ovde je i planinarenje. Penjanje uspešno savladaju čak i deca, pa je iskusnih alpinista u ovoj zemlji mnogo.
Disati punim plućima
U svim slovenačkim gradovima vlasti obraćaju naročitu pažnju saobraćaju i trude se da ga regulišu u svrhu smanjenja štetnih gasova. Povećava se upotreba alternativnih metoda autotransporta. Tako je nedavno u Piranu otvorena služba besplatnog prevoza manjih tereta i putnika električnim automobilima. Ova usluga postala je veoma popularna. U gradiću Novo Mesto radnim danima funkcioniše sistem besplatnog prevoza elektičnim automobilima za penzionere i ljude sa invaliditetom. Druge regije takođe razvijaju ekološki javni prevoz. Za vlasnike električnih automobila razvijeni su razni bonus programi i popusti na tehničke usluge. Čist vazduh bez ikakvih hemijskih tragova važan je za čovekovo zdravlje, i upravo zbog toga u Sloveniji možete videti najmanji broj pušača u poređenju sa drugim zemljama. Ovde zaista možete disati punim plućima.
Hraniti se zdravo
Odnos ka zdravoj ishrani u ovoj zemlji prisutan je kroz istoriju. Svake jeseni u vrtićima, školama i drugim državnim obrazovnim ustanovima održavaju se dani tradicionalnog nacinalnog doručka. On uključuje hleb sa zrnevljem, maslinovo ulje, mleko, med i jabuke. Mleko u ovoj zemlji vole svi. U većim supermarketima, a sada i na ulici stoje kabine-automati sa svežim kravljim mlekom. I to je zaista prirodni proizvod , što potvrđuju dokumenti na automatima gde možete naći kontakt farme proizvođača.
Takođe, u zemlji radi mnogo farmerskih domaćinstava, koja su orijentisana na celogodišnji uzgoj ekološki čistog povrća i voća. U mesnim prodavnicama možete naći ne samo obilne rodove borovnica ili paradajza, već se veoma konzumiraju i takve zdrave vrste, kao slovenački luk Česnek i zelena salata iz roda cikorija Radicchio. Oba ova produkta, prilično deficitarna na svetskom tržištu, u Sloveniji su ne samo jelo, već i „stil života“, kako kaže mesno stanovništvo. Ovo povrće koristi se pri spremanju najrazličitijih jela, od palente, štrudli do salata i bifteka, čineći tako ukusno i zdravo jelo koje je u tom zemlji dostupno svakome.
Učiti uz sport
Slovenački sportisti uspešni su u raznim sportovima, među kojima su najpopularniji skijanje i ostali zimski sportovi, atletika, borbeni sportovi, plivanje, sportsko jedrenje, planinarenje, košarka, rukomet, odbojka. Među predstavnicima zemlje ima i mnogo olimpijskih šampiona.
Mnogobrojne pobede na takmičenjima raznih nivoa kao razlog imaju aktivno bavljenje sportom koje je ovde pooštreno i počinje još od vrtića. Mlađe grupe svakodnevno vežbaju u sportskim salama, stariji već učestvuju na takmičenjima. Prema njihovim podacima u trenutku završetka vrtića svako dete već ima nekoliko pohvala.
Bavljenje sportom nastavlja se i u školi, ali već na ozbiljnijem nivou. Čak i u običnoj školi postoji nekoliko smerova, koje učenik može birati po želji: bavljenje jogom ili fudbalom, tenisom ili plivanjem.
Na slovenačkim visokoobrazovnim ustanovama ka ovom pitanju odnose se još ozbiljnije. Studentima koji se ozbiljno bave sportom i koji imaju neka dostignuća u tome, profesori izlaze u susret i kod učenja: mogu dobiti čak i poseban, individualni raspored predavanja.
„Sport je važan momenat. Drago mi je što mi ide. Bavim se time od sedme godine, počeo sam sa fudbalom, kojim sam se bavio devet godina, zatim boksom, potom američkim fudbalom. Sad se bavim dizanjem tegova, dobijao sam nagrade na evropskim takmičenjima. Kako stižem da se bavim i tim i učenjem? Vrlo jednostavno: čovek nalazi vremena za ono što mu pričinjava zadovoljstvo. Sport mi pomaže da se opustim posle učenja. Pored toga, ako kao student učestvujete u nekim kulturnim ili sportskim događajima, to ne samo da povišuje vaš lični ugled, već i ugled univerziteta. Predavači vam idu u susret: jednom sam učestvovao u takmičenju u dizanju tegova i nisam stigao pripremiti prezentaciju za predavanje. Obavestio sam o tome profesora, a on mi je rekao da pripremim materijal o takmičenju . Poslao sam fotografiju sa takmičenja i govorio o šampionatu u kom sam učestvovao. Taj materijal su posle stavili na sajt fakulteta, i to mi je bio plus,“ govori student Jaroslav Korčaka.
Kakav sport odabrati, to će svako rešiti sam. Ali u svakom slučaju redovno bavljenje sportom uz zdravu ishranu, čist vazduh i pozitivne emocije pomažu kod svakodnevnog stresa, a globalno posmatrano, pomažu da se fizička aktivnost sačuva još mnogo godina!
Svetlana Koroljova
