Često se stranci suočavaju s problemom jezičke barijere i poteškoćama u prilagođavanju novoj zemlji. U ovom ćemo članku objasniti zašto se to događa i dati preporuke za rešavanje ovih problema.
Rasprostranjeno je verovanje da se strani jezik bolje i brže uči tamo gde se govori. Ova tvrdnja je istinita, ali morate shvatiti da mnogo zavisi od same osobe i njenih sposobnosti. S obzirom na to da se slovenački govori samo u jednoj zemlji na svetu , ne preostaje ništa drugo nego započeti učenje jezika uz pomoć priručnika za samostalno učenje ili otići u Sloveniju na kurseve jezika. Tokom kurseva vi ne samo da vežbate komunikaciju, već se postepeno prilagođavate novoj sredini.
Učenje jezika zahteva praksu. Ali kako da savladate jezičku barijeru koja se javlja usred nesigurnosti ili straha od komunikacije sa strancima i počnete da se uklapate u novu kulturu? Pokušaćemo da vam pomognemo savetima:
- Savetujemo vam da komunicirate što je više moguće. Prvo, na ovaj način ćete preći navedenu jezičku barijeru. Drugo, komunikacijom možete naučiti pravilno da izgovarate reči i da prepoznate dijalekte.
- Tokom razgovora pitajte za značenje svake nerazumljive reči. Naravno, ako ne razumete svaku drugu reč, bolje je zamoliti osobu da vam prevede celu rečenicu. Na taj način ćete i dalje ostati učesnik razgovora i, naravno, moći ćete naučiti nove reči.
- Ne znate kako se kaže? – Recite to na svom jeziku! Ustvari, to je vrlo efikasan način, jer su jezici iz slovenske grupe slični. Ali nemojte zloupotrebiti ovaj savet, jer postoje i takve reči koje u slovenačkom jeziku imaju potpuno drugačije značenje od onog u vašem maternjem.
- Ne bojte se da pitate opet. Ako niste razumeli reč ili je niste zapamtili odmah, nemojte se nervirati i misliti da vam je loše pamćenje. Verujte, to se događa svakome od nas zbog ogromne količine novih informacija i stresnih situacija.
- Zainteresujte se za novosti i dešavanja u Sloveniji. Ovo će vam pomoći da budete „na istoj talasnoj dužini“ sa domaćim stanovništvom. Ako razgovor pređe u jednu od tih tema, možete ga učestvovati i izraziti svoje mišljenje.
Još uvek sumnjate u ispravnost i efikasnost saveta? Onda ćete se konačno uveriti kada vidite komentare stranaca koji žive u Sloveniji. Postavili smo im pitanja o slovenačkom jeziku i prilagođavanju u Sloveniji, a evo što su odgovorili:
Pitanje 1: Da li je jezik, odnosno njegova sličnost sa vašim maternjim, bio jedan od razloga preseljenja u Sloveniju?
Filip (Severna Makedonija): – Ne, za mene jezik nije bio jedan od razloga preseljenja. Tražio sam univerzitete u susednim zemljama Severne Makedonije i moj izbor je pao na Sloveniju.
Samson (Rusija): – Ne, za mene jezik nije bio razlog preseljenja. Zanimalo me uranjanje u nešto potpuno novo i nepoznato. Došao sam u Sloveniju zbog znanja i usavršavanja jezičkih veština.
Pitanje 2: Sviđa li vam se slovenački jezik?
Filip: – Iskreno, u početku mi se zapravo nije svideo slovenski jezik, jer sam mislio da zvuči grublje od mog maternjeg jezika. Međutim, nakon što sam ga savladao i navikao se, počeo sam shvatati da mi je prijatno govoriti na slovenačkom.
Samson: – Teško mi je trenutno da odredim sviđa li mi se jezik. Međutim, mogu sa sigurnošću reći da je ovaj jezik zanimljiv i prijatan za slušanje.
Pitanje 3: Kako se Slovenci ponašaju tokom razgovora sa strancima? Kakvo je vaše iskustvo i utisak?
Filip: – Nisam primetio neki poseban odnos. Iz svog iskustva mogu reći da se nikada nisam susreo sa negativnim stavom prema meni. Ovde su ljudi susretljivi i vole pomoći. Tokom razgovora mnogi pokušavaju govoriti polako i ispravljaju vas ako ste rekli nešto pogrešno. Morate shvatiti da to ispravljanje ne rade da bi vas “podbadali” već da vam pomognu. Prihvatite ovu pomoć sa zahvalnošću.
Samson: – Iz vlastitog iskustva mogu reći da se Slovenci ponašaju vrlo ljubazno, otvoreno i prijateljski. Do sada nisam doživeo ništa negativno.
Pitanje 4: Ponašate li se nekako na poseban način kada razgovarate sa Slovencima?
Filip: – Za dve godine života u Sloveniji primetio sam da su Slovenci zatvoreniji od Makedonaca. Međutim, ne mogu to reći sa sigurnošću, jer u svakom slučaju postoje izuzeci.
Samson: – Ne pridržavam se nekih posebnih pravila. Postoji elementarna etiketa koji je prihvaćena u celom svetu i podrazumeva komunikaciju sa sagovornikom uz poštovanje. Nje se i držim.
Pitanje 5: Osećate li da ste već “domaći”? Zašto?
Filip: – Da, mogu reći da se u Sloveniji osećam kao “domaći”“. Imam slovenačke prijatelje sa kojima dosta komuniciram. Komunikacija vam omogućuje da zaboravite da ste stranac, a prijatelji se već doživljavaju kao bliski ljudi.
Samson: – Naravno, osećam se samouverenije nego pre godinu dana, ali još uvek ne mogu reći da me je okolina u potpunosti prihvatila. Verujem da, da biste se osjećali kao domaći, treba da živite u zemlji više od 2 ili 3 godine.
Pitanje 6: Što biste preporučili strancima koji dolaze u Sloveniju?
Filip: – Savetujem svim strancima da se ne boje komunikacije. Slovenci su otvoreni za komunikaciju, ali stranac je taj koji bi trebalo da napravi prvi korak!
Samson: – Savetovao bih vam da počnete učiti jezik pre nego što se preselite u Sloveniju. Takođe je vrlo važno biti otvoren i spreman na promene i ne pokušavati uspostavljanje vlastitih pravila na tuđoj teritoriji. Ako ste se odlučili za preseljenje, budite spremni na činjenicu da vaši temelji mogu postati nestabilni i moraćete da se prilagodite ka novom okruženju.
Dakle, kakav zaključak možemo izvući? Da biste postali „domaći“ u stranoj zemlji, naravno, treba vam vremena. Istovremeno, morate raditi na sebi, ne stidite se svojih grešaka i krećite se ka napred. Želimo vam mnogo uspeha!
Polina Avfukova
